Karlovački rodoslov
| Karlovački rodoslov | |
|---|---|
| Also known as | Karlovački letopis |
| Date | 1418 — 1427 |
| Language(s) | Serbian |
| Material | Paper |
| Script | Serbian Cyrillic |
| Previously kept | Eparchy of upper Karlovac |
| Discovered | In Karlovac, Croatia |
Karlovački rodoslov (Serbian Cyrillic: Карловачки родослов, German: Genealogie von Karlovac), compiled between 1418 and 1427,[1] is a manuscript "which does not only include myths and legends, but also historical facts".[2] It was found at Karlovac, in Croatia, hence its name. It was studied by Pavel Jozef Šafárik (1795–1861), in the scientific work with the title "Short history on the Serbian Emperors" (Истоpиja кратка о српским царевима).[3]
It includes Nemanjić dynasty history, and the Battle of Kosovo.[2] It also includes claims of Serbian antiquity, such as "All Serbs worshipped Dagon, from where the Dagoni and Dacians derived their name" (и вса Србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујет се), that the Serbs derived their name from Ser (от Сера же Србље),[4] and Emperor Licinius was referred to as a "Dalmatian lord, Serb by birth" (далматински господин, родом Србин).[5] According to it, the "Great Emperor" Constantine I employed Licinus, "the Serb Emperor", whom he "gave his sister to wed".[6] It then claims that Stefan Nemanja, the Serbian Grand Prince, was the great-grandson of Licinus.[7]
See also
- Vrhobreznica Manuscript, 1650
- Konstantin's Manuscript
- Pajsije's Manuscript
- Ruvarac's Manuscript
References
- ↑ Naučni sastanak slavista u Vukove dane (1984). Referati i saopštenja 14. Međunarodni slavistički centar. p. 187.
Такозвани Карловачки родослов, КО) и je настао после живописан>а Ресаве (1418) и пре смрти деспота Стефана (1427): Сшари срйски родослови и лешойиси. Сре- дио их Л>уб. CrojaHoniih. Ср. Карловци, 1927, стр. 36.
- 1 2 Lakić K. Aković (1979). Od Vuka do Nazora. Jedinstvo.
... јавл>ају домапи списи о косовском бо]у: Пекки и Копринг ски летопис и Карловачки родослов, ко^и „не садржава^у само митове и легенде (...), него и исторщске истине". Среднюв^ековни живот осо- бито дочаравају бро^'на ...
- ↑ Čedomir Popov; Negovan Vitomirović (1997). Proceedings of the Symposium on Ruvarac Brothers in the Serbian Historiography and Culture. Novi Sad: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Карловачки родослов (Исто- pnja кратка о српским царевима) мед П. J. Шафарик
- ↑ Ljubomir Stojanović (1927). Stari srpski rodoslovi i letopisi. Srpska kraljevska akademija.
гласи: „Глагољут истини списатеље јако Лики(ни)ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса срп- ска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же Србље". Ово има само у карл., а ја бих рекао ...
- ↑ Vizantološki institut (2004). Zbornik radova. 41-42. SANU. p. 92.
Констанцијевом ћерком, сестром Константина Великог, оженио се цар Лициније, „далматински господин, родом Србин".74 На њега се, у скра- ћеној хронолошкој перспективи сабијених векова, надовезују непосредни преци
- ↑ Ilustrovana politika. Politika. 2000. p. 11.
У Карловачком родослову пише: „Глагољут истини списатељи јако Ликинију Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и сва србска идолу служаше Дагону. Присвоји Константин к себи и Ликинија цара Србскога, даде њему сестру своју Констанцију за жену велики цар Константин
- ↑ NIN. Politika. 2004.
Осим тога, према српским родословима Стефан Немања је био Лицинијев праунук (Лициније Бела Урош ...